Krug

"Čovječe pazi da ne ideš malen ispod zvijezda!"

12.06.2015.

Ko smo mi, subotu izostavi...

- Neću prijatelju više da pričam s tobom, moram malo i sa ljudima.
- NIšta onda odoh ja.
- Hajde živio, zvaću ja ako šta zatreba.
- U dure.

Eh  ljudi vi ste  došli na red. Svi ljudi koji sada umirete, vama pričati neću vi to sve znate. Djeco, vi koji se rađate, neće vam biti jednostavno, a neće vam biti ni teško, ali vama džaba pričam i ja sam vam ko vi i ja to još ne shvatam, ali nema veze što ne shvatate bitno je da slušate, morate sve slušati a sami procijeniti koga poslušati. E djeco tu vam je caka, koga poslušati? Mene sigurno nećete i ne treba da me poslušate, ali eto da i mene čujete
Nego djeco, svi ćete vi biti neko i nešto, istina neki od vas će biti niko i ništa, ali jebi ga i to je nešto. Sve one gluposti: budite dobri, fini, umiljati, poslušni, učite, okružite se ljudima koji vas vole i poštuju, ne radite to i ovo i ono, sve vi to zaboravite. Sad za koji tren ćete prvi put uzeti vazduh i nikad se nećete toga sjećati ali ćete znati da ste tada zaplakali, a onda ćemo vam mi odrasli pričati priče kako je sve med i mlijeko, ja vi još ne znate za med,  med vam je super stvar, uglavnom, odrasli će vam pričati priče da je sve super a vi ćete znati da ste morali zaplakati da bi te priče čuli. Eh, pošto sam ja poprilično odrastao i ja vam sada pričam priču, ja vam sada kažem da plač nije loša stvar. Djeco moja svaki vam plač znači nešto novo. Sama ta vaša suza sapere sve i dolaze nove stvari tako da mala raja nije sramota plakati. Ja sam vam umoran i gubim nit sa vama tako da moram da idem, znate ja imam jedan problem nikako da svoje priče završim kako ja hoću, nikako da ih preplačem ali i to će nekada doći, ništa mala raja vidimo se nekada. Sretno vam...

- E moj Benjo, pa ti si kurcu za uši pao
- Nemoj ba prijatelju pred djecom...
- Nema ih, ne brini se, proplakali su
- Odoh ti i ja, htio sam im reći da je nekada bolje da prespavaju, nego da preplaču ali eto odoše
- E pa trebao si, hajde zdravo.
- Zdravo.

30.04.2014.

Papirnata marka


 ”Life is like a box of chocolates, you never know what you’re gonna get.”

Kultna rečenica iz još kultnijeg filma.
Istina, u životu nikad ne znaš šta ćeš izvući ni šta će te snaći. Međutim, ne slažem sa dijelom oko čokolade, to što nekada možeš izvući vrlo često nije slatko i ukusno kao čokolada, već naprotiv sušta suprotnost. Otrcano je poređenje da je život rijeka, ali da vas probam uvjeriti da jeste ili makar da vam pokažem kako ja na to danas gledam, a sutra ko zna…

Sam čin rađanja se zapravo u potpunosti razlikuje od čina ulaska u rijeku. U život ulaziš čist a sam taj život te ukalja, a u rijeku ulaziš ukaljan a ona te očisti, učini te nevinim i bezbrižnim. Sad kad bolje razmislim čin ulaska u rijeku je više sličan činu “ulaska u smrt.” Osim tog prvog čina, život ne razlikuje od rijeke. Nakon što uđeš imaš dvije opcije. Možeš da se prepustiš rijeci da te nosi, bez da znaš kako, gdje i kad ćeš završiti. Druga opcija je da odlučiš biti hrabar pa da zaroniš u tu rijeku i prkosiš joj. Tada nikad ne znaš šta ćeš da izroniš. Možeš da nađeš blago, zlato, možeš i da nađeš obični kamen, čak možeš i da udariš glavom o taj isti kamen ili pak možeš da nađeš papirnatu marku kao i ja u trećem razredu.

Djeca su najhrabriji i najiskreniji ljudi, da ljudi, dobro sam rekao. Oni nose ime djeca samo zato što su mali, ali su jači od nas koji nosimo ime ljudi. Ja u tom trećem razredu nisam znao da je to ronjenje u rijeci život, meni je to samo značilo radost. Svaki novi ulazak u vodu je bio potencijalni sladoled ili ako sam bio sretne ruke i dugog daha, moglo je značiti i novi strip.
Znao sam ja tih dana izroniti poneki i kamen, ali samo bih ga bacio i nastavio potragu dalje za “zelenkastim papirom.”

Sad sam siguran da je to ronjenje bilo život, ali šta sad imam od toga ? Radosti nemam. Trenutno nemam ni hrabrosti da uronim u rijeku, ali možda me više odbija od tog ronjenja to što znam da neću naći papirnatu marku.

Nadam se da ste shvatili tu priču oko rijeke i života. Moja rijeka je već dugo mutna. U nju sam nedavno ispred sebe gurnuo mnogo osoba da ih nosi i mene su mnogi ljudi gurnuli u rijeku da me odnese od njih. Ona rijeka u kojoj sam našao marku mi je haman donijela i novu ljubav…

Da izvedemo zaključak iz mog teksta koji nema nikakvu formu i koji vjerujem da niko neće do kraja pročitati : ” Život je rijeka. Nikad ne znaš šta možeš iz nje izroniti ili šta ti ona sama može donijeti. “

30.04.2014.

kolotečina

Dosadno mi je, dakle jesam.

26.januar 14'

30.04.2014.

Conversation with myself, with my city and with…

Eh idemo da pišemo…

Nisam dugo, predugo, ali evo malo da stavim misli na imaginarni papir. NIsam prestao voditi konverzacije sam sa sobom samo nisam ih stavljao na papir.

Postajem opet sam sebi nepodnošljiv i opet previše pušim. Počeo sam opet oblačiti košulje i sređivati sobu znači da sa mnom nešto ne štima. Ja samo mogu da živim u savršenom redu kada je oko mene savršeni nered. Međutim nereda nema oko mene i kako je počelo to će me dovesti do opasne paranoje.

I moj untrašnji prijatelju, šetam ti ja tako večeras svojom Zenicom i posmatram ljude oko sebe. Hodaju zagrljeni, zaljubljeni. Ne osvrću se oko sebe i u tom zagrljaju zaboravljaju na sve probleme, grade svoj mali idealni svijet sa drugom osobom, grade svoju malu Utopiju i utapaju se u njoj.
Sve mi to izvuče jedan osmijeh i dok sam se divio svojom genijalnošću zapalih cigaru. Da znam, zanima te prijatelju što sam genije.

Pa ti zaljubljeni parovi potvrdiše moju teoriju da moja Zenica ima dušu, u gradu bez duše ljudi se ne mogu voljeti. Svi ti ljudi sutra će imati svoje klince koje će odrastati u onim mahalama gdje sam i ja, igrati će lopte, tući se, shvatiti šta su prijatelji i shvatiti da je bolje pakovanje sličica i biti glavni u mahali nego gram zlata i biti papak obični. Onda će naravno i odrasti pa će za prve tužne ljubavi piti u parku, sastajati se kod sata, bježati iz škole i sve to…

Ali onda me obuze tuga, Nn kraju će oni previše odrasti… Srušiće svoju dječiju Utopiju i zaboraviti svoj grad. Zaboraviti mahalu, prve ljubavi i prve pijanke. Sjetih se i ja svog brata i kako mi se srce cijepa kad kaže da naša Zenica je sada ustvari samo moja i da on sa njom više ništa nema.

- Gdje si Benjo moj,  što ćeš ti sam..

- E jaruga, kakav si mi ? Ma nije bitno, rekoh i lagano nabacih osmijeh.(nisam znao šta da slažem a da ne ispadnem lud )

-Aha, dobro. Ajde čuvaj se, zovi nekad kafu dok sam još tu

-Hoću, hoću (a znam duboko u sebi da neću). Vozdra drug !

Sreća moj imaginarni prijatelju pa me u razmišljanju prekide moj jedan itekako “maginaran” prijatelj. Vjerovatno bih zagrebao duboko u sebe i onda jebi ga…

Žene ? Boga mi druže još si mi duhovit, sad te napušatam…

 

15.februar '14

30.04.2014.

Otpor ludilu

Stani ! A sad se vrati malo unatrag, Znaš, malo ću da spavam. Ne spavam noćima i mislim da zato teško podnosim ljude. Moram da spavam. Hoćeš li me pustiti da spavam? Obećavaš ? Genijalno čovječe, ali nemoj da ideš previše unatrag, probudi me kad bude blizu. Ama ne ti, čovječe, ne ti. Vrijeme, vrati mi vrijeme unatrag, a onda probudi starog mene u sebi. Jel sad u dure ?

16.april '14

15.02.2014.

"On je stajao i gledao u kolonu, pa radostan lako požuri da je stigne, i izgubi se u njoj..."

- Tomo kakav si mi ?
- Ma evo Benjo ludnica, ima posla. Šta ćeš pit ?
- De mi onu moju terapiju
- More komotno....

Vjerovatno da je neki drugi dan, tačnije noć, Tomo bi uspio po ko zna koji put da me oraspoloži ali tu noć nije išlo. Sjećam se da mi je bilo hladno po prstima i da sam pokušao nekim glupim načinima da ugrijem prste cigaretom.
Tomo mi donese terapiju i ode. Gledao sam ljude oko sebe, čudio sam se kako nikog ne znam i pitao se šta će ti ljudi tu. Nervirali su me i nisam mogao da smirim svoje prijekorne poglede ka njima. Unosili su strašan nemir u mene, u jednom trenutku pogled se sam smiri, srce uspori, a prsti više nisu bili hladni. Svi nepoznati ljudi oko mene i sve sintetičke priče koje su dopirale do mene, nestadoše. U meni tajac...

Sjedila je tačno preko puta mene. Njena  kosa je bila dovoljna da ukrade svu moju poznornost., tajac u meni je i dalje živio, gotovo da sam mogao čuti svaki dodir njenih usana sa cigaretom. Uspravno držanje, zaleđen pogled i pomalo krut ali predivan osmijeh, odavali su sigurnu ženu, ženu koja teško da može biti povrijeđena ili koja svoje boli, patnje, emocije itekako dobro sakriva.
Poznavao sam takve žene i prije. Takve žene odlično lažu, takve žene odlično zavode takve žene najviše vjeruju same sebi ali se ponekad izgube u svojim idealima pa imaju pri ruci jednu prijateljicu, takve žene  meni nikad nisu bile privlačne. Međutim, kod nje je bilo nešto posebno, ja sam odjenom bio spreman da slušam sve njene laži ili dosadne priče, ili bilo što da govori samo kako bi vidio pomjeranje njenih usana, svako novo spajanje i svaku novu granicu sada ne više tako krutog osmijeha. I nikako nisam mogao da shvatim zašto ona odstupa od te kategorije "sigurnih, ukockanih" žena, ali je odstupala.

"Simpatično devojče," promrmljao sam i nasmijao se sam sebi i tu mi je negdje bio i kraj. Nisam mogao da se zaustavim...

- Da li obraća pažnju na krovove, koje su joj uzrečice i pobogu odakle joj pravo da odstupa od kategorija žena davno posloženih u mojoj glavi ?!  - Pitanja su se samo množila, interesovanje raslo a odgovora ni na vidiku.

NIjedan moj pokušaj skretanja pažnje nije uspio, nijedno istezanje, glasno smijanje ili zatrti pogled u nju, ništa.  Danima sam pokušavao da je svstram među neku kategorijiu žena ali ne ide. Svaki novi četvrtak sve više pitanja, a kad se ne pojavi da sjedne preko puta mene, opet bi me ubijali glupi sintetički razgovori. Čak i njene ruke, odstupale od ruku svih žena koje sam imao, koje sam poznavao, sanjao...

Interesantno, jako interesantno...

14.04.2013.

Glave svi saginju pa se i ja stidim

Jedva čekam da dobijem taj famozni razgovor sa psihologom. Da mu dokažem da je nenormalan što je normalan u ovakvom vremenu. Da mu kažem da me zaposli u ordinaciji i da mi 200 KM mjesečno, imati će odličnog kunića kojeg može svaki dan posmatrati.

http://25.media.tumblr.com/fd4e70c7642db05b8144c49ebe5644b1/tumblr_ml3po5vIHN1qbmgeto1_1280.jpg

23.03.2013.

Š

Od svih dunjalučkih problema koje vrlo često sam sebi stvaram, morao sam sebi da stvorim i taj neki ljubavni problem. Zar ja, pa ne mogu da vjerujem !

27.01.2013.

Nedelja kad je otiš'o Slonko

Da sam svaki put kad sam razmišljao o smrti I šta je poslije najposjećenijeg cirkusa koji se eto zove život, dobio po marku... Nije lijepo kad čovjek razmišlja o nečemu o čemu nema pojma, o nečemu što nije sam doživio i svojom nogom kročio, jer tada obično sebe teško slažemo a uvjeriti sebe da je nešto laž je Sizifov posao. Uvijek sam razmišljao o tome kako je dobro nemati strah od smrti, ali sto sam stariji sve više pobijam tu tezu...Ali i dalje cvrsto drzim tezu da je najbolje umtijeti sam.

10.01.2013.

Every breath you take..

Eh prijatelju čujem nisi dugo bio bolje. Valjda to tako ide kad sam ja dobro budeš i ti. Znam da mi duša i nije previše čista ali ne žališ se. Želim samo da ti kažem da si bio upravu kad si mi govorio da nijedna ljubav neće biti iskrena do ljubavi prema njoj. Hvala ti što si me preko godinu dana podsjećao da ona nikad ne ičezne iz mene. Znam da je bilo dana kada sam te proklinjao radi tog podsjećanja, pa čak i dana kada sam govorio da ti ne postojiš. Ali ako me ti ne razumiješ ko će ? Nevjerovatno je koliko mi fali, nevjerovatno je kako je prije više od godinu ušla u mene i nikad nije izašla, a sada postaje još jača. Sve što mi sada treba je ona. Njeni, poljupci, dodiri, govor. Želim da je svaku noć kraj mene... Šta da ti pričam prijatelju ti to znaš bolje od mene. Ti koji živiš u meni i stalno si mi govorio da je ona ta a ja uvijek govorio da lažeš. Nisi lagao ona je ta, ta koja mi treba noćaš više nego išta na ovom svijetu.
-Šta kažeš ?
- Jeste, jeste ona je moja nuclear baby. Ništa prijatelju čuvaj mi se i javi se ponekad. Rijetko mi nešto dolaziš. Pojasni mi ove snove što sanjam. Vrati mi dar za pisanje vidiš da ne znam više pisati. Ma zapravo ništa od toga ne moraš da uradiš samo nastavi da me podsjećaš na nju, a ja ću nastaviti da je volim. Zbogum mojot imaginaren prijatel.


Stariji postovi

Krug
<< 06/2015 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
282930